Na netu je Iskrica
Evo i ja sam se napokon učlanio u Iskricu. Učlanio sam se prije otprilike dva tjedna i tada sam bio prilično znatiželjan. Očekivao sam svašta, zanimljiva dopisivanja, malo iritiranja od onog s kime se dopisujem, malo zafrkancije... Ali u prve dane ništa od toga mi se nije dogodilo. Svakome kome bih se javio za dopisivanje me praktički izbjegavao. Nekima sam pokušao odmah iz prve izvaljivati nekakve zafrkancije, ali odgovora skoro da ne bih dobio. Česta su bila vrlo kratka dopisivanja. Sve se svodilo na ono: -bok!, -čao!, -šta ima?, -ah evo... -bok!
Niti dva dana nije prošlo, a ja sam već bio odustao od dopisivanja na Iskrici. Prešao sam na brzi razgovor u sobi za Chat. A tu je tek vrhunac glupavog ili nikakvog razgovora. Odmah prvi dan sam pisao dosta svakome. Ali već nakon pet minuta nisam više imao pojma što da napišem. Teško da itko zna s kime tamo razgovara. Osječao sam se kao među puno brbljivih srednjoškolaca. U ovoj sobi bio sam totalno izgubljen. I tako sam i od čatanja ubrzo odustao.
Prijatelj mi je pokazao kako se zapravo pronalazi osobu za dopisivanje na Iskrici. I kada sam ga poslušao, sve je krenulo na bolje. Najmanje pretažujem profile iz iste županije odakle sam ja. Najpričljivije su Dalmatinke, ali i u ostalim krajevima sam počinjao nalaziti cure za dulji razgovor. Iznenadilo me kakvih sve dobrih ljudi ima na Iskrici. Čak smo se ja i neka Dalmatinka odmah u startu sa dopisivanjem posvadili, da bi mi i dan danas ista bila najzanimljivija za dopisivanje.
Nadam se da ću jednog dana i posjetiti neku curu s kojom se dopisujem. Mnoge cure se čude da im pišem iz tako daleke Istre. No, mene nije briga koliko ću morati putovati da upoznam tu curu. Možda najviše zato jer je proljeće, a to je doba kada ja svake godine krenem na neko putovanje. Do tada ću ipak biti strpljiv i uživati u sve boljem dopisivanju sa fenomenalnim ljudima