Ma ne da sam bolje volje, nego već letim. U dučanu sam, a ćim mi uđe kupac ja mu doletim. I on je veseliji kad me vidi. Iako je taj kupac deblji neki tip, buco, starkelja, zamisli letio je. I sada smo skupa letjeli po dučanu. Zabava je kratko trajala, ali doživljaj je, onaj pravi. Ovo se ne smi zaboravit. Ojj veselja li, kosa mi pleše na glavi. Ma ludilo.A onda sam izišao vanka, dobro malo je oblačno i 'ladno. Eh to vrime i hladnoča. Odmah se meni vrača moja nervoza. Ali uto je doletio gospodin skakavac sa ogromnim desnim okom. Spodoba jedna. Malo sam se pripa, htia sam pobić, ali opet, pogled tog skakavca bio je nekako umiljat. Ma i skakavac je bio fin. Ništa streašnoga nije radio, samo me gledao. Gledao sam i ja njega. Te prve dvije minute što smo se promatrali jedan drugoga, sve smo si više svidjeli jedan drugom. Htio sam mu postati prijatelj, ali to nisam postao. Nakon nekih šest minuti on je nešto rekao. Nešto kao: Gksiukjdfhne. Ja ga ništa nisam razumia i tako nikada nismo postali prijatelji. A on je to htio. Htio ili ne htio svejedno je meni. On je sada išao u detektive, pa govori da će uskoro postati prometni stručnjak. Ma neka mu je. Ja mu želim svu sriću.
A evo, baš prije kojih petnaest minuta ušao je u dučan crni dabar sa dva kofera. Pitam ja njega, "Dobro dabre, ja vidim da si ti jedna ovako dobročudna osoba i imaš dosta životinjskog iskustva ali molim te reci mi što je to po tebi stvarnost". Dabar se malo zamislio i pogledao po dučanu, mislio sam si već, ah super, nešto će i da kupi. Ali on nije ništa kupio. Dabar ko dabar. Dobar je on, ali malo voli zajebavati ljude okolo.Krenuli smo skupa do kancelarije i ja sam ga ponovo pitao,"Dabre, što je to stvarnost". On mi je odgovorio "Mi, mi smo stvarnot, ali sad dosta o stvarnosti, ajmo mi letit".
I letjeli smo vanka po ovom prohladnom vremenu do centra grada, pridružio nam se i leteći skakavac. Ajme, oho eto i onog čovika iz dučana i on je pošao letit s nama. Svi smo letjeli. Ljudi, kakva srića je to bila.
Nema komentara:
Objavi komentar